Брачни статус и Фертилитет

Републички завод за статистику објављује две књиге са коначним резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године: Књигу 5. „Брачни статус“, која садржи податке о становништву Републике Србије старом 15 и више година према законском брачном статусу, полу и старости и податке о становништву које живи у ванбрачним заједницама, према полу и старости, по општинама и градовима, и Књигу 6. „Фертилитет“, која садржи податке о становништву старом 15 и више година према броју живорођене деце, полу и старости, по општинама и градовима. Поред тога, у дисминационој бази објављени су и подаци о становништву старом 15 и више година према календарској години рођења, полу и брачном статусу и подаци о становништву старом 15 и више година према броју живорођене деце, полу, старости и националној припадности, по регионима.

Брачни статус

Подаци о законском брачном статусу

Према резултатима Пописа 2022. године, око половине становништва старости 15 и више година је у браку (51%), скоро трећина (31%) никада није склапала брак, 11,6% је удоваца/удовица и 6,1% разведених лица.

	Укупно	Мушко	Женско	Укупно	Мушко	Женско
Република Србија	5 691 551	2 739 739	2 951 812	100	100	100
Неожењени/неудате	1 765 403	1 004 774	760 629	31,02	36,67	25,77
Ожењени/удате	2 904 402	1 444 770	1 459 632	51,03	52,73	49,45
Удовци/удовице	661 418	135 397	526 021	11,62	4,94	17,82
Разведени	347 079	147 906	199 173	6,10	5,40	6,75
Непознато	13 249	6 892	6 357	0,23	0,25	0,22

Посматрано према полу, највеће разлике присутне су у уделима неожењених/неудатих и удоваца/удовица. Наиме, 36,7% мушкараца старости 15 и више година никада није склапало брак, док је удео неудатих међу женама старости 15 и више година 25,8%. С друге стране, међу женама старим 15 и више година 17,8% је удовица, док је код мушкараца удео удоваца свега 4,9%.

У периоду између два последња пописа (2011-2022) смањен је удео лица у браку - са 55% (Попис 2011) на 51% (Попис 2022), док је забележен пораст удела лица која нису склапала брак – са 28% (Попис 2011) на 31% (Попис 2022). Удео разведених повећан је за око 1% – са 4,9% (Попис 2011) на 6,1% (Попис 2022), док је удео  обудовелих лица остао непромењен у односу на претходни попис. 

Подаци по општинама и градовима – Попис 2022

Пет општина са највећим учешћем лица у браку су:  Прешево (60,6%), Бујановац (59,5%), Александровац (59,3%), Пријепоље (59,0%) и Рашка (58,9%). Највеће учешће неожењених/неудатих лица забележено је у градским општинама Града Београда – Стари град (38,4%), Звездара (38,0%), Врачар (37,8%), Палилула (37,1%) и Вождовац (36,2%) и у Новом Саду (36%), док је учешће разведених лица највеће у Суботици (8,9%), Бечеју (8,7%), Сенти (8,6%), Зајечару (8,3%) и у Београдским градским општинама Стари град (8,3%) и Врачар (8,2%). 

Подаци о лицима која живе у ванбрачној заједници

Према резултатима Пописа 2022, од укупно 5 691 551 лица старости 15 и више година, 277 140 лица (4,87%) живи с партнером/партнерком у ванбрачној заједници. Њихова просечна старост износи 42,38 година.

Посматрано по полу, у ванбрачној заједници живи 138 933 мушкараца и 138 207 жена. Мушкарци који живе у ванбрачној заједници стари су у просеку око 44 године, а жене око 41 годину. 

У периоду између два последња пописа удео лица која живе у ванбрачној заједници у становништву старости 15 и више година повећан је са 3,83% (Попис 2011) на 4,87% (Попис 2022).

Подаци по општинама и градовима – Попис 2022

Највећи удео лица која живе у ванбрачној заједници у укупном становништву старости 15 и више година забележен је у: Мајданпеку (10,5%), Ковину и Жагубици (9,5%), Белој Цркви (8,8%), Пожаревцу (8,7%) и Србобрану (8,5%).

Најмањи удео лица која живе у ванбрачној заједници имају општине Прешево, Пријепоље и Трговиште (испод 1%),  Рашка и Мали Зворник (1,0%) и Сјеница и Љубовија (1,2%). 

  

Фертилитет

Податак о броју живорођене деце прикупљан је за жене у свим пописима у периоду 1948–2022. У Попису 2022. године питање о броју живорођене деце први пут је постављено и мушкарцима.

Број живорођене деце	Република Србија		Мушкарци		Жене
	укупно	%	укупно	%	укупно	%
Република Србија	5 691 551	100	2 739 739	100	2 951 812	100
Без деце	1 760 588	30,93	1 002 736	36,60	757 852	25,67
1 дете	1 025 192	18,01	443 443	16,19	581 749	19,71
2	2 263 716	39,77	999 430	36,48	1 264 286	42,83
3	491 997	8,64	224 710	8,20	267 287	9,06
4	99 124	1,74	45 346	1,66	53 778	1,82
5 и више деце	37 904	0,67	16 727	0,61	21 177	0,72
Непознато	13 030	0,23	7 347	0,27	5 683	0,19
Просечан број живорођене деце	1,35		1,24		1,44

Према резултатима Пописа 2022. године, скоро трећина становника старости 15 и више година нема ниједно живорођено дете (удео лица без деце је 31%), 18% има једно дете, око 40% има двоје деце, 8,64% има троје деце и 2,4% има четворо или више живорођене/биолошке деце.

Приметне су значајне разлике у броју живорођене деце између мушкараца и жена. Код мушкараца је скоро изједначен удео лица без деце и са два детета (око 36%), следе мушкарци са једним биолошким дететом (16,2%) и са троје деце (8,2%). Код жена старости 15 и више година највећи удео имају жене које су родиле двоје деце (42,8%), следе жене које нису рађале (25,7%), затим жене са једним дететом (19,7%) и жене са троје живорођене деце (9,1%).

Удео лица са више од троје живорођене деце изразито је низак код оба пола (2,3% код мушкараца и 2,5% код жена).

Подаци о броју живорођене деце по полу и старости показују да су удели лица која нису учествовала у репродукцији изразито високи у старосним групама 15–19 година и 20–24 године, како код мушкараца тако и код жена, што је и очекивано, нарочито на почетку плодног периода. Разлике у репродуктивном понашању мушкараца и жена најизраженије су у старосним групама 25–29 година и 30–39 година. Наиме, 37,5% жена старости 25–29 година родило је најмање једно дете, док код мушкараца исте старости свега 19% има децу. У старосној групи 30–39 година 29% жена је без деце, док је процентуални удео мушкараца исте старости који су без деце 48%. Удео лицa без деце у старосној групи 40–49 година код жена је 16%, а код мушкараца 27,3%.

Табела 2. Становништво старо 15 и више година према броју живорођене деце, полу и старости, Попис 2022.

Мушкарци
Старост	Без деце	1 дете	2 детета	3 детета	4 детета	5 и више деце
15–19 год.	99,59	0,31	0,05	0,01	0,00	–
20–24	95,55	3,07	0,93	0,22	0,06	0,01
25–29	81,11	11,55	5,49	1,24	0,36	0,12
30–39	48,07	20,45	23,24	6,21	1,31	0,43
40–49	27,29	19,59	38,76	11,04	2,24	0,72
50–59	20,05	18,53	46,48	11,41	2,36	0,86
60 и више год.	10,02	17,81	58,16	10,79	2,08	0,87
Жене
Старост	Без деце	1 дете	2 детета	3 детета	4 детета	5 и више деце
15–19 год.	98,24	1,36	0,31	0,04	0,00	–
20–24	86,90	8,41	3,38	0,90	0,27	0,06
25–29	62,42	19,16	13,32	3,65	1,03	0,33
30–39	29,08	23,71	33,96	10,12	2,26	0,73
40–49	16,11	22,56	45,49	12,27	2,53	0,86
50–59	12,16	20,31	52,69	11,63	2,18	0,85
60 и више год.	7,77	21,25	58,33	9,66	1,84	0,87

Подаци о броју живорођене деце жена старости 50–59 година показују да је свака осма жена изашла из периода плодности не учествујући у репродукцији, односно 12,2% жена није родило ниједно живо дете до 49–те године живота. С друге стране, сваки пети мушкарац старости 50–59 година, нема своју биолошку децу, тј. 20% је без деце.

Подаци по општинама и градовима – Попис 2022

Највећи просечан број живорођене деце забележен је у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 деце у просеку), док најмањи просечан број живорођене деце имају становници градских општина Града Београда – Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд, Вождовац, Палилула, као и становници Новог Сада (мање од 1,2 детета у просеку). 

Линкови:

Књига 5: Брачни статус

Табела 1. Становништво старо 15 и више година према брачном статусу, старости и полу

Табела 2. Становништво старо 15 и више година које живи у ванбрачној заједници, према старости и полу, по областима

Табела 3. Становништво старо 15 и више година према години рођења, полу и брачном статусу, по регионима

 

Књига 6: Фертилитет

Табела 1. Становништво старо 15 и више година према према полу, старости и броју живорођене деце

Табела 2. Становништво старо 15 и више година према броју живорођене деце, полу, старости и националној припадности, по регионима