Школска спрема, писменост и компјутерска писменост

Републички завод за статистику објављује коначне резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године о школској спреми, писмености и компјутерској писмености становништва Републике Србије, по општинама и градовима (Књига 4. „Школска спрема, писменост и компјутерска писменост“).

Поред тога, у дисеминационој бази доступна је и табела с подацима о становништву старости 15 и више година према националној припадности, старости, полу и школској спреми, по регионима. 

Табела 1. Становништво старо 15 и више година према школској спреми и полу

	Укупно	Без школске спреме и непотпуно основно образовање	Основно образовање	Средње образовање	Више и високо образовање	Непознато
Република Србија	5691551	357406	1013067	3020958	1277396	22724
Мушкарци	2739739	110031	450544	1599987	567960	11217
Жене	2951812	247375	562523	1420971	709436	11507
%
Република Србија	100	6,28	17,80	53,08	22,44	0,40
Мушкарци	100	4,02	16,44	58,40	20,73	0,41
Жене	100	8,38	19,06	48,14	24,03	0,39

Према резултатима Пописа 2022, више од половине становништва старости 15 и више година завршило је средњу школу (53,1%), основну (осмогодишњу) школу је завршило 17,8% становника, диплому више или високе школе стекло је 22,4% лица, док је 6,3% становника без школе или је завршило мање од осам разреда основне школе. Посматрано по полу, удео жена које су стекле више или високо образовање у укупном броју жена старости 15 и више година већи је него удео мушкараца са вишим и високим образовањем у укупном броју мушкараца исте старости (удео лица са завршеном вишом или високом школом/факултетом/академијом - 24,03% жене, 20,73% мушкарци). 

Највећи удео лица са вишим и високим образовањем забележен је у београдским градским општинама Врачар (61,8%), Нови Београд (50,4%), Савски венац (53,7%) и Стари град (59,0%), док је најмањи удео лица са вишим и високим образовањем у општинама Мало Црниће (5,6%), Жабари (6,1%) и Гаџин Хан (6,6%).

У периоду између два пописа значајно је повећан удео лица са вишим и високим образовањем – са 16,24% (Попис 2011) на 22,44% (Попис 2022), као и удео лица са средњим образовањем  – са  48,93% (Попис 2011) на 53,08% (Попис 2022), док је забележено смањење удела лица без школске спреме и са непотпуним основим образовањем – са 13,68% (Попис 2011) на свега 6,28% (Попис 2022).

Становништво старо 10 и више година према писмености

У складу са методолошким препорукама, писменим се сматра свако лице старости 10 и више година које је завршило најмање четири разреда основне школе, као и свако лице које похађа школу у време спровођења пописа. Питање о писмености (да ли лице зна да прочита и напише кратак текст из свакодневног живота) постављано је само лицима старости 10 и више година која нису похађала школу или су завршила 1–3 разреда основне школе и нису наставила даље школовање.

Према резултатима Пописа 2022, мање од 38 000 лица, односно 0,63% становника старости 10 и више година је неписмено. Неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – удео жена у укупном броју неписмених износи 71%. Више од половине неписмених има 65 и више година.

Посматрано по општинама, највећи удео неписмених у становништву старом 10 и више година је у општинама Бујановац (3,6%), Петровац на Млави и Нова Црња (2,7%), Бојник (2,6%) и Пландиште (2,3%).

У периоду између два последња пописа удео неписмених лица у становништву старости 10 и више година смањен је са 1,96% (Попис 2011) на 0,63% (Попис 2022). 

Табела 2. Становништво старо 15 и више година према компјутерској писмености и полу

Пол	Укупно	Компјутерски писмена лица	Лица која делимично познају рад на рачунару	Компјутерски неписмена лица	Непознато
Укупно	5691551	2602550	1685824	1376725	26452
Мушкарци	2739739	1227972	889986	608298	13483
Жене	2951812	1374578	795838	768427	12969
%
Укупно	100	45,73	29,62	24,19	0,46
Мушкарци	100	44,82	32,48	22,20	0,49
Жене	100	46,57	26,96	26,03	0,44

Компјутерска писменост је дефинисана као способност лица да користи основне рачунарске апликације у извршењу свакодневних задатака (на послу, у школи или код куће). У вези с тим, прикупљени су подаци о томе да ли лице зна да врши обраду текста и креирање табела, да ли зна да претражује информације на интернету и да ли поседује основна знања из области електронске комуникације (слање и примање електронске поште, коришћење апликација Skype, Viber, WhatsApp и др.).

Према резултатима Пописа 2022. године, око 46% становника старости 15 и више година може се сматрати компјутерски писменим (умеју да обављају три основне активности на рачунару – компјутеру, таблету, мобилном телефону), око 30% становника само делимично познаје рад на рачунару (најчешће знају да пронађу информације на интернету или умеју да користе неку од апликација за електронску комуникацију или користе рачунар за унос текста и сл.), док се 24% становништва сматра компјутерски неписменима јер не умеју да обављају ниједну од наведених активности.

Посматрано по општинама, највећи удео компјутерски писмених лица забележен је у централним градским општинама Града Београда – Врачар (76,9%), Стари град (73,7%), Нови Београд (70,9%), Савски венац (69,9%), Звездара (67,6%), Вождовац (65,4%), Чукарица (62,6%), Раковица (61,2%), Палилула (57,7%) и Земун (57,4%), у Новом Саду (62,8%) и у Нишу (55,9%). Најмањи удео компјутерски писмених је у општинама Гаџин Хан (18,7%) и Мало Црниће (19,4%).

У међупописном периоду, удео компјутерски писмених лица у укупном становништву старости 15 и више година порастао је са 34,21% (Попис 2011) на 45,73% (Попис 2022).

 

Линкови:

Књига 4: Школска спрема, писменост и компјутерска писменост

Табела 1. Становништво старо 15 и више година према школској спреми

Табела 2. Становништво старо 10 и више година, а неписмени и према старости

Табела 3. Становништво старо 15 и више година према компјутерској писмености

Табела 4. Становништво старо 15 и више година према националној припадности, старости, полу и школској спреми, по регионима